Znali smo da će biti dobro, ali nismo znali kakav će trag ostaviti trka XIX Ultrabalatona, koja nije bila samo sportski izazov, već jedno od najintenzivnijih timskih iskustava u našem životu. Samo jedan krug oko Balatona i dobiješ lekciju za život i posao.
Pinter Zoltan i ja iz Sportskog Udruženja Optiforma iz Subotice, priključili smo se trkačkom timu preduzetnika GoToRun-Ultrabalaton kao 12. i 13. članovi, sa ciljem da u štafeti pretrčimo 211 km oko Balatona, u vremenskom okviru od maksimalno 27 sati.
Na samoj trci je učestvovalo 1.600 timova, svaki sa svojom pričom, borbom, podrškom, tempom, granicama. Naš tim startovao je u 1:45h. Stigla sam na red u 6h i krenula od vinarije Varga u Badacsonyu. Pre trke, jedan od iskusnijih trkača me je pogledao i pitao:
.„Ko je dobio Badacsony?"
Pogledao u aplikaciju, pa u Zoltana i mene, i samo je rekao nešto tipa:
-„Dobro je.“
Uz smešak pun saosećanja, svi su oni već znali šta nas čeka na toj deonici – ja sam vrlo brzo shvatila i sama. Iako je staza bila brdovita, bez ijednog ravnog metra, vetar u lice, kiša na vidiku. Sve je nadoknadila Varga vinarija kroz koju sam trčalia i predivan pejzaž pred nama. Zoltan je preuzeo štafetu od mene i istrčao svoj deo brže od planiranog. Nakon toga smo pratili članve tima od tačke do tačke i navijali za njih, a nas je čekala još jedna deonica u večernji satima.
Logistika je bila precizna skoro u minutu – 52 tačke za osveženje i predaju štafete, aplikacija koja prati svaki pokret, sat sa čipom koji beleži prolaz svakog trkača.
Moja druga deonica bila je uveče u 22h, 12 km u potpunom mraku, samo sa čeonom lampom i zvezdama iznad glave. I tada sam shvatila: više me ništa ne boli – jednostavno trčim. Uhvatila sam ritam i odrađivala kilometre jedno za drugim. Završili smo trku sa grupom za 22 sata i 45 minuta – svi zajedno ušli u cilj sa medaljama, smrznuti, pokisli, umorni i izmučeni - ali sa iskrenim osmesima.
I tu su došle lekcije koje ostaju – vredne i u poslu i u životu:
⇒Timski duh pravi razliku.
Bez međusobne podrške, discipline i spremnosti da uskočimo kada zatreba – ne bismo uspeli. Par njih iz ekipe su u toku priprema imali povrede, zato su manje kilometara mogli da istrče nego što su planirali. Te preostale kilometre smo podelii međusobno. Tako je Zoltan preuzeo dodatnih 5 km, ja još 2. Pravi tim ne broji samo učinak, već i spremnost da staneš uz druge.
⇒ Logistika je pola pobede.
Svaka minuta, svaka tačka, svi prelazi – unapred planirani. Imali smo aplikaciju, rute, prognoze. Radili smo ko doxa, bili smo disciplinovani i fokusirani.
⇒ Prilagođavanje je deo strategije.
Menjali smo rasporede, spavali po kolima, trčali po mraku, jednom sam se čak i izgubula sa još 20 trkača, jer smo se međusobno pratili u mraku. Kada plan „padne“, cilj ostaje isti – i tražiš drugi put.
⇒ Najveće borbe se vode iznutra.
Brdovita deonica, kiša, jak vetar, hladnoća su umorili telo, oduzeli snagu. Tada je sledila noćna deonica, sama pod zvezdama i čeonom lampom – i prvi put sam uživala u svakom kilometru. Pred noćnu deonicu sam videla na jednom autu napisanu poruku koja me otreznila: „Ne cmizdri, začepi i radi“. Tada sam pomislila: „Šta ja tu sad nešto paničim i bojim se sledeće deonice? Nisam povređena, odmorila sam, trener nam je poslao instrukcije o ishrani – sve je kako treba!
⇒ Pohvala gradi kulturu.
U timu GoToRun-UltraBalaton bodrili smo jedni druge u svakom trenutku. Slavila se posvećenost, ne brzina. I to je snaga svakog dobrog kolektiva – kada vidiš ljude oko sebe i znaš da vide i oni tebe.
⇒ Priprema nije opcija – već preduslov.
Nas dvoje smo verovatno bili među najspremnijima – jer smo sistematično trenirali u našem sportskom udruženju Optiforma. To se osetilo kada je bilo najteže. Priprema daje stabilnost – kao i u poslu.
Tri najvažnije lekcije koje smo dobili sa trkom Ultrabalaton:
- Da se vrhunski rezultati ne dešavaju bez pripreme.
- Da pravi tim prepoznaješ po tome kako reaguje kad stvari ne idu po planu.
- I da nas mentalne granice često ograničavaju više nego one fizičke.
I kad me pitaju: „Zašto to radiš?“
Nasmejem se.
Zato što verujem da su emocije, um i telo neraskidiva celina. Pomeranjem svojih fizičkih granica, pomeram i one unutrašnje. Dodajem kvalitet svojim sposobnostima, kako bih još bolje mogla da služim svojim klijentima.
Jer kada sam ja dobro – mogu biti i podrška drugima.
